Моја кора – од лимуна је…

Или беше наранџа, не сећам се више…

само ми укус тај лебди у ваздуху,

подсећа на усне твоје, зауставља кретње моје.

Како сада јако желим да заједно попијемо чај!

Знаш где, у оном локалу, где имају седишта у ћошку,

па се само тако гледамо и грејемо.

Не смем те пољубити.

Ако те пољубим, мислим да ће и прве пахуље кренути.

Ако пахуље крену, љубићу те још јаче.

Ако те љубим још јаче, заволећу те мало.

Ако те заволим мало, заволећу те и пуно.

То ти је код мене црно и бело, не може се волети мало.

Ако те заволим, ја ти срце дајем цело.

Ако ти дам цело срце, оно је твоје.

Ако је код тебе, ја постајем рањив.

Ако ме раниш, убићеш ме.

Ако ме убијеш, ја никог нећу више и никад пољубити.

Ако не пољубим више никада и никога – не постојим.

Ако не постојим, нема ме – ни љубави нема твоје.

Ако љубави нема твоје – ни тебе као да нема.

Света као да нема.

Да се никада родили нисмо…